Pravoslavni vernici širom Srbije danas obeležavaju Ilindan – praznik posvećen starozavetnom proroku i novozavetnom svetitelju Iliji, poznatom kao Gromovnik.
Sveti Ilija je jedan od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj tradiciji, a mnogi običaji vezani za ovaj dan potiču još iz prehrišćanskog doba, kada su se verovanja vezivala za boga Peruna, gospodara gromova i munja. Srpski narod je te osobine kasnije pripisao upravo Svetom Iliji.
Prema narodnom predanju, Ilija se na nebu vozi u vatrenim kolima koja vuku konji iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je “tutnjava” njegovih kola. Veruje se da gromovi koje čujemo na ovaj dan označavaju kako Sveti Ilija pogađa đavole, pa je zbog toga običaj da se tog dana ne krsti, kako đavo ne bi pronašao mesto “da se sakrije”.
Ilindan je povezan i sa vremenskim prilikama – smatra se da Sveti Ilija određuje kada će biti suša, a kada kiša, pa se zato u poljoprivrednim krajevima izbegava rad u polju.
Postoji i izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, koja govori o tome da leto jenjava nakon Ilindana.
Ovaj praznik nije važan samo u duhovnom smislu, već i u narodu, gde se veruje da med koji se vadi na Ilindan ima lekovita svojstva, a majke njime mažu decu po obrazima kako bi bila zdrava i zaštićena.
Sveti Ilija je bio prorok iz 9. veka pre nove ere, poznat po svojoj borbi protiv nepravde i idolopoklonstva. Legenda kaže da nije umro, već da je plamenim kočijama uznesen na nebo, što simbolizuje njegovu moć i značaj u pravoslavnoj tradiciji.
Danas se Ilindan proslavlja širom Srbije, naročito u seoskim sredinama, uz vašare, molitve i brojne običaje koji povezuju veru, tradiciju i prirodu.
