Razne vrste saksijskog cveća, po niskoj ceni, ponudilo je sugrađanima Savetovalište za žene sa invaliditetom obolele od raka dojke „Jefimija“ tokom 23. ulične akcije „Cvet koji život znači“.
– Ulična akcija „Cvet koji život znači“ cilja da nas opomene da treba da učinimo sve da bismo ostali zdravi, što podrazumeva zdrave stilove života i redovne preventivne kontrole, pogotovu u rizičnim godinama, naveli su iz „Jefimije“.
Istakavši da je rak dojke najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji, Slavica Simić, predsednica „Jefimije“, za Radio Lunu je napomenula da je po stopi obolevanja Srbija na 12. mestu u Evropi. Po smrtnosti od raka dojke, kako je dodala, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, što je „značajan pomak u odnosu na prethodne godine“.
– Prema najnovijim, nepublikovanim podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, 2021. godine je registrovano 4.447 novoobolelih i 1.756 umrlih žena od raka dojke. Od kako postoji Jefimija, od 2000. godine, u Zlatiborskom okrugu postoji i tendencija pada smrtnosti od raka dojke. Zvanični podaci pokazuju da je 2020. godine smrtnost u našem okrugu bila za skoro 10% (35,7%) manja u odnosu na prosek za celu Srbiju (45,5%), predočila je Simić.
Poslednjih godina i u Užicu, kako je dodala, primetan je povećan stepen obolevanja od raka dojke mladih i vrlo mladih žena. Zbog toga iz „Jefimije“ i mlađima od 50 godina savetuju redovne kontrole, a starijim ženama obavezni skrining na dve godine.
Kako je dodala Simić, mobilni mamografi su doprineli da se sve više žena pregleda, a rak dojke češće ili na vreme otkrije. Međutim, kako je dodala, „na nivou države i dalje ne postoji totalni skrining raka dojke na dve godine, odnosno ponavljanje snimanja u godinama kada treba“.
– Rak dojke je reč od koje ne treba bežati. Napravili smo ga vidljivim, u smislu, što ga više poznajemo, lakše možemo sa njim da izađemo na kraj. Nekada je dijagnoza raka dojke jako dobra opomena da smo krenuli u lošem pravcu i da treba nešto da popravimo u svom životu.
Članice tima „Jefimije“ godinama na odeljenju hirurgije u užičkoj Opštoj bolnici pružaju iskustvenu podršku operisanim ženama kojima je ustanovljena dijagnoza raka dojke.
Savetovalište „Jefimija“ ženama u fazi procesa lečenja od raka dojke nudi informativnu, zdravstvenu, iskustvenu, psihološko-emocionalnu podršku, individualne konsultacije, psihoterapiju sa stručnjacima i rad u grupama.
– Podržavamo i osnažujemo žene kako bi prestale da rade ono što nije korisno za njih, dodala je Simić navodeći da u svakom trenutku imaju aktuelnih oko stotinu korisnica usluga savetovališta „Jefimija“, te da se žene javljaju za pomoć tokom dve, tri godine, počevši od dijagnostifikovanja bolesti.
Žene koje su najmanje pre tri godine dobile dijagnozu raka dojke, u starijoj, razvojnoj, grupi u savetovalištu rade na sopstvenom razvoju.
– Razvojna grupa bavi se nekom vrstom samoobrazovanja i samorazumevanja sebe i mehanizama kako smo neke obrasce ponašanja preslikale, usvojile kao vrednosti, kako je teško iz njih izaći, kako je prihvatljivo da grešimo, da se oslobodimo osećaja krivice. Uz kontrole, važna nam je tematika: ko sam ja, šta je ono što radim i da li je to dobro za mene, kako da promenim svoj život da on bude dobar prema meni, a ja dobra prema sebi. To je ono što je najvažnije – ne možemo biti dobri za druge, ako ne postanemo dobri za sebe, naglasila je Slavica Simić.
Prema njenim navodima, rak dojke je dijagnoza koja može da pomogne ženama „da počnu da žive jako kvalitetan, plodan, život“.
– Rak dojke je dijagnoza koja može da vam donese mnogo toga u životu kad shvatite da ono što ste do tada radili jeste pogrešno, pa napravite korekcije, ali i transformacije, na dubljem nivou, koje zahtevaju da promenimo vrednosne sisteme. Nasuštinskije od svega jeste da promenimo ponašanje i odnos prema sebi, poručila je Simić, podsetivši da na zdravstveno stanje organizma, na imunološki sistem, utiču i psihologija i emocije, ali i način života, sveprisutni stres, aerozagađenje, loša ishrana, osećanje stalne nesigurnosti i življenja u strahu.
– Trauma je događaj, a način na koji prerađujemo taj događaj je ono što nas definiše. Mi nismo ni tradicionalno osnaženi kako da pristupamo problemima. Možda bi malo više razuma i ostavljanja nekih stvari da prenoće doprinelo našem zdravlju, napomenula je.
Prema najnovijim istraživanjima, samo tri odsto obolelih od raka doke je obolelo naslednim putem, dok 97 odsto žena oboli od raka dojke zbog načina na koji živi, kako doživljava i prerađuje stvarnost.
