Film Kristofera Nolana “Odiseja” nastavlja dominaciju na svetskim bioskopskim blagajnama i za samo dve nedelje prikazivanja zaradio je više od 650 miliona dolara širom sveta. Ovaj filmski spektakl već je postao najuspešniji igrani film godine, a na dobrom je putu da premaši i prestižnu granicu od milijardu dolara zarade.
Još impresivnije je to što film ne privlači publiku samo u bioskope. Od premijere, “Odiseja” je dovela do naglog rasta interesovanja za klasike i čitanje Homerovog antičkog epa.
Euronews piše da je prodaja knjiga u Velikoj Britaniji ove godine porasla je za 70 odsto u odnosu na 2025. godinu. U Francuskoj je sredinom jula broj sati dnevnog slušanja audio-verzije “Odiseje” na Spotifaju porastao za više od 752 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, dok je u Sjedinjenim Državama prodaja knjige porasla za 76 odsto od početka godine, pokazuju podaci kompanije Circana BookScan.
Osim promene čitalačkih navika, Nolanov film podstakao je i interesovanje za učenje grčkog jezika.
Prema podacima servisa Google Trends, koje prenose Preply i The Times, pretrage pojma “učenje grčkog jezika” porasle su za čak 5.000 odsto tokom poslednje dve sedmice.
“Homerova ‘Odiseja’ napisana je na starogrčkom jeziku, koji se značajno razlikuje od jezika kojim se danas govori u Grčkoj”, rekla je Medlin Enos, stručnjakinja za jezičke trendove u kompaniji Preply.
“Starogrčki omogućava ljudima da se neposrednije upoznaju sa Homerovim originalnim tekstom i širim klasičnim svetom, dok savremeni grčki pomaže u povezivanju sa današnjom grčkom kulturom i komunikaciji sa govornicima tog jezika”, dodala je ona.
Enos je istakla da “bez obzira na to da li nekoga zanima Homerov jezik ili grčki kojim se danas govori, početna radoznalost može da vodi ka dubljem razumevanju grčkog jezičkog i kulturnog nasleđa”.
Film puni bioskope, ali izaziva i rasprave
Dok film privlači publiku u bioskope i podstiče interesovanje za bogato kulturno nasleđe Grčke, među ljubiteljima klasike ima i onih koji su nezadovoljni Nolanovim odnosom prema izvornom materijalu, pre svega zbog upotrebe savremenog engleskog jezika.
Mnogi ovo vide kao legitimnu umetničku slobodu i hvale Nolanovu adaptaciju, ali ima i kritičara poput britansko-američke filološkinje Emili Vilson, čiji je prevod Homerovog epa iz 2017. godine bio prvi prevod na engleski stih koji je sačinila žena.
U eseju za časopis London Review of Books, Vilson piše: “Najpre sam se nadala da bi Nolanova sklonost ka homerovskim temama mogla da ga podstakne na nove kreativne visine i omogući mu da stvori uverljivije likove. Međutim, ‘Odiseja’ sadrži njegovu uobičajenu kombinaciju grandioznosti i površnosti… Vizija filma je previše konfuzna, a likovi nedovoljno razrađeni da bi ispunili ono što delimično obećavaju kada su u pitanju velike ideje, iako je film veoma uspešan u prikazivanju velikih eksplozija i džinova”.
Ona smatra da Nolanovoj “Odiseji” nedostaju mnogi elementi koji Homerov ep čine velikim.
“Film nema ništa uverljivo da kaže o vremenu, sećanju, istoriji, ratu ili odnosu između slavnog povratka jednog ratnika i života njegove porodice, protivnika, saboraca, prijatelja i suseda. Takođe mu nedostaju psihološka, emocionalna, politička i etička dubina. Narativna struktura je zasnovana na trikovima. Scenario je užasan. Nijedan lik nema uverljive motive za svoje postupke ili reči. Nema scena seksa, a sva hrana izgleda grozno”, piše Vilson.
Prevoditeljka je otišla toliko daleko da je rekla da bi je “bilo sramota da je napisala bilo koji deo ovog scenarija”, ali je ipak priznala da film ima značajan uticaj na podizanje svesti o starogrčkoj književnosti, kao i o samoj filmskoj umetnosti.
Za The Times izjavila je da je “premijera ‘Odiseje’ događaj koji ipak treba slaviti” i da film “vraća publiku u bioskope”.
“Nolan daje sve od sebe da podstakne ljude da ponovo čitaju, i na tome sam mu zahvalna”, zaključila je Vilson.
