Stanovnici Srbije vole da piju kafu i to nije nikakva tajna; sa 12,15 kilograma kafe po glavi stanovnika, Srbija se nalazi među 20 zemalja sveta sa najvećom potrošnjom, dok se cena šoljice razlikuje u zavisnosti od vrste proizvoda i segmenta kojem pripada. Prema rezultatima nove analize, jedna šoljica pripremljena kod kuće može da košta od 15 do čak 50 dinara, a uz evropski prosek konzumacije kafe godišnji trošak kreće se između 13.000 i 40.000 dinara.
Analiza je urađena na osnovu podataka FAOSTAT-a i Međunarodne organizacije za kafu (ICO), kao i poređenja cena sa platforme Shoppster.rs, na uzorku od 92 proizvoda iz njihove ponude.
Prvi zaključak je očekivan: u Srbiji se pije više kafe nego što je svetski prosek, ali zemlja i dalje nije prva u regionu. Ispred nje je jedino Bosna i Hercegovina, sa 14,26 kilograma po stanovniku, što je svrstava na 10. mesto u svetu.
Ostale zemlje regiona slede, ali ne prestižu Srbiju: Bugarska beleži 10,63 kilograma po stanovniku, zatim Slovenija (10,43), Severna Makedonija (10,13), Hrvatska (9,16) i Crna Gora (9,02). Zapadna Evropa, uprkos svojoj reputaciji, zaostaje: Nemačka beleži 5,31 kilogram godišnje, Francuska 5,21, a čak ni tradicionalni „svetski šampion“ Finska (10,76 kg), prema metodologiji FAOSTAT-a, više nije apsolutno najbolje rangirana zemlja.
Detaljniji uvid u trendove konzumacije kafe u Srbiji pružaju i cene. Kada je reč o kafi u zrnu i mlevenoj kafi na Shoppster.rs, cena po gramu kreće se od 1,93 do 6,4 dinara. Kod kapsula je raspon još izraženiji, od 15 do 50 dinara po kapsuli, u zavisnosti od brenda.
Kapsule predstavljaju zanimljiv i sve brže rastući segment tržišta. Njihove cene često prate sezonske akcije, dok se premijum brendovi kafe u zrnu i mlevene kafe ponašaju kao klasičan premijum segment, sa stabilnim cenama tokom cele godine.
Raznovrsna ponuda deo je šireg evropskog trenda prelaska na kapsule, koje danas, prema procenama Statiste, čine 16 odsto tržišta po obimu u Evropskoj uniji.
Iako FAOSTAT navodi da se u Srbiji godišnje konzumira 12,15 kilograma kafe po stanovniku, taj podatak ne odražava stvarnu potrošnju domaćinstava. Zbog toga je za procenu troškova prikladnije koristiti evropski prosek od 5,7 kilograma po stanovniku godišnje (European Coffee Federation, 2022/23), što odgovara otprilike 2,2 šoljice kafe dnevno.
Ako pretpostavimo da je za jednu šoljicu potrebno oko osam grama kafe, prosečan stanovnik Srbije koji kod kuće popije 2,2 šoljice dnevno godišnje bi za kafu izdvojio između 13.400 dinara u najpovoljnijem segmentu i oko 36.500 dinara ukoliko kupuje premijum kafu u zrnu ili mlevenu kafu.
Za nekoga ko koristi isključivo kapsule, godišnji trošak mogao bi da dostigne i 40.500 dinara. Kada bi se u račun uključila kafa koja se pije u kafićima, ukupni izdaci bili bi znatno veći zbog ugostiteljskih marži.
Srbija, dakle, i dalje neguje snažnu kulturu ispijanja kafe, ali na sve raznovrsnije načine. Tradicionalna kafa i dalje zauzima važno mesto, dok police prodavnica i internet prodavnica nude sve bogatiji izbor kapsula i premijum kafe u zrnu.
Upravo ta podela tržišta najbolje objašnjava zašto ista svakodnevna navika jednog stanovnika Srbije može da košta svega oko 13.000 dinara godišnje, dok za nekog drugog može da bude i do tri puta skuplja.
