Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, povodom saopštenja Strukovnog sindikata Republičkog geodetskog zavoda, uputio je javnosti sledeće saopštenje:
Pošto me Strukovni sindikat Republičkog geodetskog zavoda optužuje da pravim političku predstavu i iznosim neistine, odlučio sam da im pomognem činjenicama. Smatram da su i Republički geodetski zavod i Tužilaštvo osnovani da štite zakon, a ne pojedince. Zato, umesto praznih saopštenja, javnosti stavljam na uvid dokumenta koja nedvosmisleno govore šta je istina.
Godinama ukazujem na zloupotrebe i nezakonitosti u radu državnih institucija. Umesto da nadležni ispitaju te navode, zloupotrebe su nastavljene, a sada se pokušava diskreditacija svakoga ko na njih ukazuje. Zato još jednom, dokumentima, demantujem sve neistine koje se plasiraju.
Najpre, Sindikat tvrdi da opstruišem rad Komisije za izlaganje podataka o javnom zemljištu u opštini Čajetina. Činjenice govore drugačije. Republički geodetski zavod je 25. maja ove godine uputio dopis kojim poziva opštinu da predloži člana i zamenika člana Komisije iz reda građana. Opština je već 1. juna dostavila oba predloga. Ako već tvrde da ja ne mogu biti član Komisije, onda imaju predloženog zamenika i ništa ih nije sprečavalo da Komisiju formiraju i započnu postupak. Međutim, danas je 16. jul, a Komisija još nije formirana. Zato je potpuno jasno ko zaista opstruiše ovaj proces.
Ali, krenimo redom.
Dobro je svima poznata priča o borbi za zlatiborsku zemlju iz 2015. godine.
U prilogu je ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala PK „Zlatibor“, kao i rešenje iz 2015. godine koje je potpisala tadašnja potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a kojima se 2.213 hektara državnog zemljišta prenosi u privatnu svojinu.
U odbranu se tada uključilo Državno pravobranilaštvo- Odeljenje u Užicu pokrenuvši upravni spor protiv Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tražeći poništaj tih rešenja, navodeći da su doneta nezakonito i da se njima, kako stoji u tužbi, „pričinjava neprocenjiva šteta imovini Republike Srbije, nad kojom se upisuje pravo privatne svojine bez ijednog dokaza.“
U drugoj tužbi Državno pravobranilaštvo jasno navodi da PK „Zlatibor“ ne poseduje nijednu podobnu ispravu za upis bilo kakvog prava na tim nepokretnostima.
To je kasnije potvrdilo i Ministarstvo finansija, koje je, odlučujući po žalbi PK „Zlatibor“, žalbu odbilo kao neosnovanu, jer za takav upis nije postojao nikakav pravni osnov.
Postavlja se pitanje – zašto o svemu ovome govorim sada i zašto smatram da bi Strukovni sindikat RGZ trebalo da se pozabavi svojim direktorom Borkom Draškovićem, umesto što se bavi napadima na mene?
Zato što je Borko Drašković svojim potpisom 2017. godine doneo rešenje o potvrđivanju katastra nepokretnosti za deo katastarske opštine Čajetina, kojim su ukinute tapije i intabulacione knjige i uspostavljen katastar nepokretnosti.
Kako je to bilo moguće ako postupak javnog izlaganja nije bio okončan, a postojala je zabeležba spora? Još važnije – kako je danas moguće da te zabeležbe, koja je otvorila mogućnost da se nastavi sa upisivanjem državne imovine na pravno lice, više nema u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda?
To su pitanja na koja odgovor duguju direktor RGZ, Strukovni sindikat i Tužilaštvo. Jer, rešenje o potvrđivanju katastra nepokretnosti ne može biti doneto dok se ne okonča postupak javnog izlaganja. Upravo je takvim postupanjem omogućeno da se privatno lice upiše kao vlasnik imovine neprocenjive vrednosti.
Umesto što brani direktora Republičkog geodetskog zavoda, Strukovni sindikat bi trebalo da zatraži odgovore na ova pitanja i da stane u zaštitu zakonitosti.
Poručujem i Strukovnom sindikatu RGZ i Tužilaštvu: sva dokumenta su spremna. Ja sam na Zlatiboru. Počnite da radite svoj posao.
