Šta se dešava kada deca počnu da uče odrasle kako da čuvaju planetu?
Odgovor stiže iz Kremana, gde su učenici starijih razreda OŠ „Bogosav Janković“, kroz radionicu o zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom i kompostiranju, pokazali da promene mogu da počnu od najmlađih — ali i da moraju da se nastave u širem društvu.
Radionica je održana 23. aprila, povodom Dana planete Zemlje, u okviru inicijative neformalne grupe „Entuzijasti – Volonteri sela Kremna sa komšijama“.
Školama u Kremnima, Biosci i Mokroj Gori obezbedili su kompostere i sadnice, kako bi znanje odmah moglo da se primeni u praksi.
Projekat „Naše selo – naš obraz“ sprovode uz podršku „EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji“ i Evropske unije.
Male navike, velike promene
Učenici seoske škole već primenjuju naučeno u svakodnevnom životu.
„U školi koristimo stari karton da pravimo razne stvari, a kod kuće koristim flaše, karton i plastiku ponovo“, kaže dvanaestogodišnji Božidar Stamenić, učenik škole u Kremnima.
Navike se, dodaje, lako prenose i u porodicu.
„Flašu koristim više puta. Umesto da kupujem novu vodu, naspem vodu u flašu i ponovo je koristim.“
Slično razmišlja i njegov školski drug, dvanaestogodišnji Marko Todosijević.
„Naučili smo na radionici kako da ne stvaramo otpad i kako da sačuvamo planetu.“
On dodaje da je važno i kako kupujemo i trošimo.
„Ako kupimo četiri jogurta, a možemo da popijemo dva, ta dva mogu da se ubuđaju i da postanu otpad.“
Učenici planiraju da kompostiraju u krugu škole, pojedini i da nagovore roditelje da to čine i u domaćinstvu, što je novi korak u odgovornom ponašanju prema otpadu.
„Stvaranje navika i zajedničko učenje nam pomaže da stvorimo generacije koje će znati kako da čuvaju šume, reke i vazduh koji svi delimo. Zajedno možemo da napravimo i ostavimo zdraviju i lepšiju prirodu onima koji dolaze posle nas“, kaže Goran Maksimović, direktor OŠ „Bogosav Janković” u Kremnima.
Deca kao pokretači promena
Predavač Miloš Radojević iz RRA Zlatibor ističe da su deca ključni nosioci promena.
„Moj cilj je da ih zarazim idejom ekološki odgovornog pristupa.“
Kako kaže, njihov uticaj je poseban.
„Retko ko će detetu odbiti da ga sasluša.“
Međutim, promene zahtevaju i sistemsku podršku.
„Problem je kada dete izađe iz škole — ako nema gde da ubaci otpad, koji je naučio gde treba da ubaci, ako vidi da jedan kamion sadržinu oba kontejnera sipa istovremeno ili vidi divlje deponije, mi smo to dete izdali.“
Ima li komunalne opreme u selu?
„Kontejneri postoje tek petnaestak godina, pre toga su bile divlje deponije. Sigurno ima prostora za unapređenje, pre svega u selekciji otpada“, napominje za Radio Lunu Momčilo Bogosavljević, sekretar u OŠ „Bogosav Jankovć“ u Kremnima.
Promene mogu da počnu od malih sredina i najmlađih.
„S decom treba raditi, ali to nije dovoljno. Moramo kao društvo obezbediti infrastrukturne, regulatorne i svake druge okvire da deca ono što nauče u učionicama, na radionicama, mogu da primene u svakodnevnom životu“, poručuje Miloš Radojević iz RRA Zlatibor.
Volonter Milan Lazić ističe da se ideja o ekološkoj radionici rodila iz veze sa mestom i zajednicom.
„Ovu planetu predajemo sledećim pokolenjima“, navodi, ukazujući na gomilanje rasutog otpada iz vozila kraj puteva u selu.
Volonteri planiraju 2. maja i akcije čišćenja od Kremana do Bioske, biciklima i uz učešće meštana.
„Želimo da pokažemo da sve može na kulturan i lep način, i da možemo da živimo u čistijem i uređenijem okruženju“, kaže predstavnik neformalne grupe „Entuzijasti – Volonteri sela Kremna sa komšijama“.
