Danas je tačno 27 godina od početka napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju koje je počelo 24. marta 1999. u 19.53 bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Već u prvom talasu pogođeno je više od dvadeset meta, dok su prve rakete pale na kasarnu u Prokuplju, gde je život izgubio vojnik Boban Nedeljković.
Među tragično stradalima tokom NATO agresije su i trojica civila sa Zlatibora – Milanko Savić, Neđo Urošević i Radoje Marjanović, koji su poginuli na Torniku. U ranim jutarnjim satima, 8. aprila 1999. u 4.08, snažni projektili pogodili su Sportski centar na Torniku, objekat koji nije imao nikakav vojni značaj.
Za vreme 78 dana bombardovanja, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije, dok je više od 5.000 ranjeno. Život je izgubilo oko 2.500 civila, među kojima i 89 dece, a približno 6.000 ljudi je zadobilo povrede. Razaranja su bila ogromnih razmera – uništeni su mostovi, putevi, fabrike, škole, bolnice i medijske kuće.
Oštećene su desetine hiljada objekata, a ukupna materijalna šteta procenjena je na oko 100 milijardi dolara.
Tokom 11 nedelja napada, NATO je upotrebio oko 22.000 tona projektila, uključujući i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi, kao i municiju sa obogaćenim uranijumom.
Veliki deo infrastrukture u zemlji bio je devastiran – stradali su privredni objekti, obrazovne i zdravstvene ustanove, mediji, kulturna dobra, crkve i manastiri. Procene govore da je uništeno oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije.
Takođe, razoreno ili oštećeno bilo je oko 25.000 stambenih objekata, dok je van funkcije stavljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara železničkih pruga.
