U Čajetini je 24. februara 2026. godine održana prva radionica u okviru projekta „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“, kojom je zvanično započet proces izrade Mape puta za razvoj cirkularne ekonomije na lokalnom nivou. Događaj je organizovan u Inovacionom biznis centru na Zlatiboru i okupio predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, javnih preduzeća, lokalne samouprave, privrednike, inspekcijske službe, predstavnike Omladinskog centra, predstavnike škola, SB „Čigota“ i udruženja građana.
Projekat finansira Evropska unija, dok je glavni korisnik Ministarstvo zaštite životne sredine. Na lokalnom nivou, nosilac aktivnosti je Opština Čajetina, koja je ovim korakom pokazala spremnost da strateški pristupi unapređenju upravljanja resursima i zaštiti životne sredine.
Vera Blagojević, koordinatorka projektnog tima za lokalnu samoupravu i rukovodilac komunalne službe KJP „Zlatibor“, istakla je da cirkularna ekonomija predstavlja značajnu razvojnu šansu za opštinu. „Cilj nam je da uspostavimo sistem u kojem se resursi koriste racionalno, otpad se svodi na minimum, a lokalna privreda dobija nove mogućnosti za rast i razvoj“, rekla je Blagojević.
Iako su principi cirkularne ekonomije poznati ekonomskoj struci, važno je da cela zajednica razume značaj ovog modela. To uključuje produžavanje veka trajanja proizvoda, korišćenje alternativnih izvora energije i resursa, kao i koncept „ono što je za mene otpad, za druge je resurs“.
Poseban značaj projekta je uključivanje velikih privrednih subjekata sa teritorije opštine, poput kompanije Sirogojno kompani, Zlatiborac doo, Metaloplastika AD, Delta plast doo i udruženja hotelijera. Privrednici će pomoći u identifikovanju mera koje će biti obuhvaćene planom, a koje će doprineti podizanju znanja i veština kroz stručna usavršavanja i tematska predavanja, na primer o energetskoj efikasnosti.
Konkretna rešenja za upravljanje otpadom i biootpadom
Jedna od ključnih tema radionice bila je upravljanje biootpadom i rešavanje problema viškova hrane. Blagojević je objasnila:
„Postoje viškovi hrane koja nije upotrebljena, kao i ona koja ostaje sa stola. Praktika u Srbiji pokazuje da većina ove hrane završava kao pomija, što je Zakonom o veterinarstvu zabranjeno. Mi, kao lokalna samouprava, zajedno sa ugostiteljskim objektima, moramo pronaći pravilna rešenja za njeno dalje korišćenje. Razne su opcije: upotreba viškova hrane u biogasnim postrojenjima, kompostiranje pojedinačno za svako pravno lice ili centralna kompostana. Za našu opštinu je 2022. godine urađena studija o mogućnosti tretiranja hrane u biogasnim postrojenjima, koja je pokazala da je iz ekonomskog aspekta neisplativo graditi takvo postrojenje, s obzirom na količinu hrane koja se može tretirati. Jednostavno, nemamo dovoljno bio-otpada za jedno biogasno postrojenje.“
Ona je dodala da je najbolje rešenje kompostiranje na dva načina: električni komposteri koji za 24 časa obrađuju ostatke hrane i tradicionalno kompostiranje.
Opština Čajetina planira izgradnju centralne kompostane kao deo druge faze projekta „Odvajamo“, koja će omogućiti građanima i privredi organizovano odlaganje biootpada. Kompost će biti dostupan građanima, a oni koji već koriste kompostere u domaćinstvima ostvariće i cenovne olakšice. Ministarstvo životne sredine obezbediće dodatnih 500 kompostera za domaćinstva, jer je to najznačajniji vid tretiranja biorazgradivog otpada na mestu nastanka.
Novi pristupi reciklaži i ponovnoj upotrebi
Radionica je takođe obuhvatila mogućnosti unapređenja sistema selekcije otpada, naročito tokom turističke sezone. Razmatrano je postavljanje dodatnih kontejnera, saradnja sa ugostiteljskim objektima, kao i organizovano kompostiranje biootpada iz hotela i restorana.
Pored toga, učesnici su istakli potencijal za ponovnu upotrebu građevinskog otpada, energetsku efikasnost javnih objekata i jačanje edukacije građana, posebno mladih, o značaju odgovornog postupanja sa resursima.
Reciklažno dvorište na Zlatiboru omogućiće organizovano odlaganje različitih vrsta otpada, uključujući gume, stolice, nameštaj i opasan otpad iz domaćinstava kao što su baterije, sijalice i akumulatori. Za domaćinstva ova usluga će biti besplatna, dok su pravna lica dužna da samostalno zbrinu komercijalni otpad koji nastaje iz proizvodnje.
Primeri dobre prakse i budući koraci
Miloš Radojević, iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor, naglasio je da je Opština Čajetina primer drugim lokalnim samoupravama u oblasti održivog upravljanja životnom sredinom. On je naveo i primer upotrebe otpada kao energenta u cementnoj industriji, rešenje koje se u razvijenoj Evropi koristi decenijama i koje omogućava potpuno iskorišćenje energetske vrednosti otpada bez ostatka.
Tokom radionice, učesnici su analizirali trenutno stanje i identifikovali prepreke kao što su nedovoljna informisanost građana i ograničeni infrastrukturni kapaciteti, ali je zaključeno da će sistemsko planiranje i usvajanje Mape puta omogućiti dugoročno smanjenje troškova, otvaranje „zelenih“ radnih mesta i jačanje imidža Zlatibora kao odgovorne turističke destinacije.
Nakon radionice, predlozi i komentari biće razmotreni od strane lokalne radne grupe, nakon čega će biti formulisani konkretni ciljevi, mere i aktivnosti, sa jasnim smernicama za tranziciju ka održivijem razvoju u skladu sa evropskim standardima.
Očekuje se još jedan sastanak na kom će biti predstavljen nacrt dokumenta. To će biti prilika da se ponovo analiziraju mere i aktivnosti u svim obuhvaćenim oblastima: upravljanje otpadom, upravljanje vodama i otpadnim vodama, energetika, urbana mobilnost i privreda. Pored toga, biće predstavljeni i primeri nekoliko evropskih gradova koji su nakon usvajanja sličnih dokumenata napravili ozbiljne pomake i transformisali rad na dobrobit celokupne zajednice i stanovništva.
