Javna podrška članstva Srbije u Evropskoj uniji beleži blagi rast, a najizraženija je među mladima, pokazuje redovna anketa javnog mnjenja sprovedena u januaru 2026. godine za Delegaciju EU u Srbiji.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica navodi i da je u centralnoj i zapadnoj Srbiji, srednja generacija naših građana, oko dve trećine njih – za Evropsku uniju. “To su generacije 90-ih i praktično oni koji su videli kako može da izgleda izolacija”, navela je Đurica u razgovoru za RTS.
Prema najnovijem istraživanju, 50,8 odsto građana ima pozitivan opšti stav prema EU, dok je 43,4 odsto negativno. Indeks razlike između pozitivnih i negativnih stavova iznosi svega 7,5 poena, što pokazuje da je društvo u dalje duboko podeljeno po tom pitanju.
Kada je reč o samom članstvu, 51,7 odsto ispitanika podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji, dok se 44,2 odsto tome protivi. Tu je, takođe, razlika mala, a indeks podrške iznosi 7,5.
Zanimljivo je i kako bi građani glasali o članstvu Srbije u EU kada bi se referendum održao ove nedelje – 45 odsto bi glasalo “za”, 32,6 odsto “protiv”, dok gotovo 15 odsto kaže da ne bi izašlo na glasanje, a 7,5 odsto nema stav.
Podrška je ubedljivo najveća među mladima od 18 do 29 godina – gotovo 64 odsto njih glasalo bi za članstvo, dok je među starijima od 60 godina većina protiv.
Anketa javnog mnjenja sprovedena je 24. decembra 2025. i 11. januara ove godine, ispitana je 1.501 osoba.
Sudar stavova građana
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica navodi da je, u odnosu na prethodne rezultate, pozitivniji stav građana o ulasku u EU ali da, i dalje postoji značajan procenat onih koji su protiv toga.
“I dalje imamo veliku polarizaciju. Ono što nam pozitivni rezultati govore je da građani Srbije vide Evropsku uniju kao jedan okvir za ekonomski napredak i za uređeniji sistem. S druge strane, još uvek ne možemo govoriti o ideološkom okretanju nacije ka EU, već nekoj vrsti racionalizacije“, objasnila je Đurica.
Kako kaže, jedan od glavnih razloga blagog rasta podrške jeste prepoznavanje da je EU put za pravedniji i uređeniji život.
“To pokazuju i poslednji izveštaji Evropske komisije i EP. Evropska unija takođe više počinje da komunicira sa građanima, tako da evropski zvaničnici koji dolaze u Srbiju ne razgovaraju više samo sa vlastima, već i sa predstavnicima civilnog društva, ekonomskog sektora, mladima“, kaže Đurica.
Navodi da je još uvek podrška krhka.
“Prelomna tačka će biti upravo neudlučni građani, a tu će situacija zavisiti od narativa i onog ko ga kontroliše. U svemu ovome moramo imati jednu činjenicu u vidu, da su građani izloženi narativu o EU koji je u najvećoj meri prema istraživanjima ili neutralan ili negativan“, objasnila je Đurica.
Govoreći o podršci mladih, Đurica kaže, da mladi vide mogućnosti koje nudi Evropska unija.
“Međutim, ova racionalizacija tek treba da vodi ka nekom ideološkom zaokretu kako se te prednosti i te koristi budu sve više osećale“, navodi Đurica.
“Problem je što su generacije starije dobi uglavnom izložene nekom jednostranom narativu i ne percipiraju dovoljno dobro prednosti članstva i to je nešto što se ne rešava sloganima, nego se rešava reformama. Dakle, nijedna PR kampanja ne može zameniti pravedne reforme i dobro implementirane reforme i tek onda može se ostvariti jasna komunikacija sa građanima“, objasnila je Đurica.
Ističe da su se u Evropskom pokretu pozabavili i generacijama u tzv. srednjim godinama.
“Recimo u centralnoj i zapadnoj Srbiji, upravo ta srednja generacija naših građana, oko dve trećine njih su pro-EU, dakle za Evropsku uniju. A kada pogledamo istorijski kontekst i to nedavne istorije, to je generacija koja je u mladim godinama odrastala u 90-im godinama praktično i videla kako može da izgleda izolacija i kako može da izgleda odsečenost od Evrope i sve ostalo što ide zajedno sa tim“, navela je Đurica.
Objasnila je da je ekonomska korist dobila najveću prednost samo zato što se o njoj najviše priča.
“To je normalno. Najviše se priča o evropskim fondovima i sredstvima, projektima koje finansira Evropska unija itd. Međutim, vladavina prava je deo ekonomskog napretka. Nema ekonomskog napretka na duže staze bez nezavisnih institucija i pravednog sistema koji će omogućiti ekonomski napredak“, kaže Đurica.
Navela je da je narativ sa Kosovom i Metohijom dugo vremena dominantan i vrlo često instrumentalizovan.
“Evropska unija ni u kakvom slučaju ne traži priznanje, nego traži politički dijalog. I to je mit koji treba da se već jednom razbije“, objasnila je Đurica.
Đurica je istakla i začaj reformi.
“Vladavina prava i te osnovne reforme, politička volja za to, u tome je ključ, to je temelj kuće, na tome se grade sve ostale reforme. Ne može ni jedna ekonomsko-društvena reforma biti garantovana ukoliko ne postoji fer pravosudni sistem“, kaže Đurica.
Komentarišući izjavu ambasadora Bekjereta da je proces proširenja ponovo dobio zamah i da Srbija ima priliku da ga iskoristi ubrzavanjem reformi, Đurica je rekla da su prioritet upravo reforme.
“Prioritet su upravo reforme i politička doslednost i jasna politička orijentacija sa ciljem članstva u EU, a ne večiti evropski put bez cilja. Tačno je što je ambasador Bekjeret rekao da je ovo istorijska šansa. Ovakvu šansu nismo videli sigurno u poslednjih deset godina“, zaključila je Đurica.
