Prema podacima ODIHR-a, Srbija se nalazi na 17. mestu u regionu OEBS-a po zastupljenosti žena u nacionalnim parlamentima. Ispred nas je Uzbekistan, dok je iza nas Francuska. Ovi podaci pokazuju da smo negde na sredini liste, ali i da još ima prostora za napredak.
Najčešći pokazatelj političkog osnaživanja žena jeste udeo žena u parlamentu. Kada pogledamo širu sliku, vidimo da je u regionu OEBS-a taj udeo značajno porastao:
sa 11% 1995. godine
na 31,6% u 2025. godini
U Srbiji je 2011. godine uvedena zakonska odredba kojom se propisuje da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% pripadnika manje zastupljenog pola. Ova kvota je 2020. godine povećana na 40%, što je bio važan korak ka većoj rodnoj ravnoteži u politici.
Ministarka Macura ističe da kvota nije cilj sama po sebi, ona je alat. Prava ravnopravnost ne meri se samo brojevima, već i stvarnim uticajem, učešćem u donošenju odluka i mogućnostima koje žene imaju u političkom životu.
“Odlična pozicija Srbije kada je u pitanju učešće žena u parlamentarnom životu. Ovi rezultati mogu biti još bolji, posebno kada govorimo o usklaðivanju brojeva i realne moći žena. Na tome intenzivno radimo i radićemo u narednom periodu, uz podršku jednog broja ministarki i žena koje vode gradove i opštine. Želimo da na narednim izborima imamo još više žena uključenih u zakonodavne organe, da donesu jednu novu energiju i kulturu dijaloga koja je našem društvu nephodna. Podsećam da je po indeksu o političom uticaju žena, Srbija je prva u regionu i 11. u Evropi”, izjavila je Macura.
Veća zastupljenost žena znači raznovrsnije perspektive, pravednije politike i institucije koje bolje odražavaju društvo u celini. Ravnopravnost nije privilegija, ona je standard kojem težimo zaključila je ministarka.
