Žene liderke širom sveta sve snažnije potvrđuju da rod nije prepreka uspešnom vođenju država, institucija i kompanija, već da raznolikost u liderstvu doprinosi boljim odlukama i održivijem razvoju. Iako su žene i dalje nedovoljno zastupljene na najvišim pozicijama moći, primeri iz međunarodne prakse jasno pokazuju da kada žene dobiju priliku da vode, one često uvode inovativne pristupe, unapređuju kvalitet upravljanja i pokreću dubinske društvene promene.
U političkom životu, brojne žene su se istakle kao liderke koje su obeležile savremenu istoriju svojih zemalja. Angela Merkel, dugogodišnja kancelarka Nemačke, smatrana je jednom od najuticajnijih političarki sveta. Tokom više od decenije na čelu najveće evropske ekonomije, pokazala je da stabilnost, racionalno donošenje odluka i spremnost na dijalog mogu biti ključni alati uspešnog liderstva. Njeno vođstvo tokom finansijske krize i migrantske krize ostavilo je snažan pečat na evropsku politiku.
Jacinda Ardern, bivša premijerka Novog Zelanda, postala je globalni simbol empatičnog i inkluzivnog liderstva. Njena sposobnost da kombinuje odlučnost sa brigom za građane, naročito u kriznim situacijama, poput terorističkog napada u Christchurchu i pandemije COVID-19, pokazala je da političko vođstvo može biti istovremeno snažno i humano. Ovakav pristup dodatno je doprineo jačanju poverenja građana u institucije.
Na čelu država i vlada širom sveta nalaze se i druge žene koje su inicirale važne reforme. Ursula von der Leyen, kao predsednica Evropske komisije, vodi jednu od najznačajnijih institucija Evropske unije, usmeravajući politike ka zelenoj tranziciji, digitalnoj transformaciji i jačanju evropske solidarnosti. Njeno liderstvo potvrđuje da žene igraju ključnu ulogu u oblikovanju globalnih politika.
U ekonomiji i poslovnom svetu, žene liderke sve češće stoje na čelu velikih kompanija i međunarodnih korporacija. Mary Barra, izvršna direktorka kompanije General Motors, predvodi transformaciju jedne od najvećih automobilske industrije ka električnim vozilima i održivoj mobilnosti. Pod njenim vođstvom, General Motors je postao primer kako tradicionalne industrije mogu uspešno odgovoriti na izazove klimatskih promena i tehnoloških inovacija.
Indra Nooyi, bivša izvršna direktorka kompanije PepsiCo, ostala je upamćena po strategiji koja je poslovni uspeh povezala sa društvenom odgovornošću. Njena politika „Performance with Purpose“ pokazala je da kompanije mogu istovremeno ostvarivati profit i doprinositi zdravlju potrošača, zaštiti životne sredine i unapređenju položaja zaposlenih. Ovaj model liderstva danas se često navodi kao primer održivog korporativnog upravljanja.
Žene liderke pokazuju da uspešno vođenje nije zasnovano isključivo na hijerarhiji i autoritetu, već i na sposobnosti saradnje, dugoročnog planiranja i uključivanja različitih aktera u proces donošenja odluka. Brojna istraživanja ukazuju da kompanije sa većim udelom žena na upravljačkim pozicijama ostvaruju bolje finansijske rezultate, imaju stabilnije poslovanje i razvijeniju organizacionu kulturu.
Pored konkretnih rezultata, žene liderke imaju i snažan transformativni efekat na društvo. Njihova vidljivost razbija stereotipe, osnažuje druge žene i devojčice i podstiče šire učešće žena u javnom, političkom i ekonomskom životu. One ne menjaju samo politike i strategije, već i način na koji se liderstvo percipira i praktikuje.
U savremenom svetu, suočenom sa kompleksnim globalnim izazovima – od klimatskih promena do ekonomskih nejednakosti – iskustva i pristupi žena liderki predstavljaju dragocen resurs. Ulaganje u razvoj ženskog liderstva nije samo pitanje ravnopravnosti, već strateški izbor za društva koja žele da budu otpornija, pravednija i spremnija za budućnost.
