Odbornici opozicije: Veću pažnju posvetiti seoskim sredinama

Predlagač rasprave Glišo Vidović, predsednik odborničke grupe GG Sloga u užičkoj skupštini, istakao je da je neophodno spasiti seoska područja.

„Brojna naselja oko Užica imaju lošu i zastarelu infrastrukturu, imaju ograničen javni prevoz i nedovoljnu komunalnu opremljenost i skoro nikakve uslove za pokretanje porodičnog biznisa. … Naša se sela prazne, škole se gase, ambulante  se zatvaraju, a meštani nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. … Mislim da treba utvrditi prioritetne potrebe u svakom naselju uz uključenje meštana u proces odlučivanja“, naveo je Vidović.

On je kritikovao što mesne zajednice oko devet godina nemaju legalno i legitimno izabrane predstavnike u Savetima mesnih zajednica.

Zarad oživljavanja sela, Vidović je preporučio da vlast uloži u puteve, vodosnavdevanje, kanalizaciju, internet, javni prevoz, kulturne i sportske sadržaje.

„Treba obezbediti transparentno trošenje novca namenjenog ravnomernom lokalnom razvoju. Javno, jasno i kontrolisano. Samo jednako ulaganje u sva naselja može sprečiti nestajanje sela, doneti nove poslove, zadržati mlade porodice i osigurati da niko više ne bude građanin drugog reda. Da promenimo odnos prema meštanima okolnih sela na rubu grada, a ne samo da sve bude beneficirano za građane u centru“, istakao je predlagač rasprave, preporučivši da se Užice ugleda na okolne zemlje, poput Crne Gore ili Hrvatske, koje sprovode raznovrsne programe podrške ruralnim poručjima.

„Ti primeri pokazuju da je u praksi moguće kombinovati poljoprivredu, podršku, obnovljive izvore energije i ruralni turistički razvoj, što daje šansu za život sela, a ne samo za njihovo preživljavanje. Preživljavanje vodi gašenju“, naveo je Vidović.

Napominjući da je posle požara na deponiji “Duboko” opala proizvodnja i prodaja proizvoda i hrane iz okolnih sela, Glišo Vidović je ukazao na neophodnost razvoja stočarstva i poljoprivrede, na potrebu obezbeđivanja tržišta za plasman robe i proizvoda.

Prema navodima Marka Radojičića, predsednika odborničke grupe Užička republika u Skupštini grada Užica, potrebne su mere podrške razvoju seoskog turizma.

„Za seoski turizam imamo izuzetan potencijal. U mnogim selima bi bilo poželjno da se ljudi bave seoskim turizmom, da tu nađu neki dodatni izvor prihoda, pošto od poljoprivrede teško da danas nešto mogu zaraditi“, rekao je Radojičić.

Kako je dodao, poželjno bi bilo usvojiti odluku o obezbeđivanju dodatnih sredstava za seoske mesne zajednice.

„Odluka treba da bude takva da porez koji ljudi plate na imovinu, dakle, na poljoprivredna zemljišta, na svoje kuće, na svoje imanja u selima, bude vraćen mesnim zajednicama na raspolaganje. Za to je neophodno da mesne zajednice budu funkcionalne, da tu uđu mladi ljudi koji žele da rade“, istakao je odbornik Radojičić.

Predložio je uređenje seoskih domova kulture i prostora za mlade i lokalna udruženja za razvoj sela i uvođenje organizovanog, školskog, kombi prevoza za potrebe đaka iz seoskih škola.

Odbornici opozicije ukazali su tokom sednice i da je u užičkim selima potrebno otvoriti ambulante i obnoviti škole, uložiti u seoske crkve.

„Nema razloga da pravimo podelu na seoske, prigradske i gradske mesne zajednice“, istakla je Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, podsetivši da je ravnomeran razvoj čitave teritorije grada istaknut kao vizija u strateškom dokumentu Plan razvoja grada Užica od 2023. do 2030. godine.

„Vođeni tim ciljem, u prethodnom periodu ulagali smo i u komunalnu i u putnu infrastrukturu, u škole, vrtiće, ambulante, u seoskom i u gradskom području. U toku ove godine i ove građevinske sezone, urađeno je više od 40 kilometara novih puteva i gotovo da nema mesne zajednice u kojoj nismo radili. Naravno da su negde ulaganja bila veća, negde manja, ali ne smemo nikako zaboraviti da smo sve to radili po predlozima Saveta mesnih zajednica, odnosno, po predlozima koje su davali meštani“, kazala je gradonačelnica Užica, izvestivši i o asfaltiranjima ulica u gradskoj opštini Sevojno tokom ove godine.

„U prethodnim godinama smo asfaltirali stotine kilometara asfaltnog puta u selima i rekonstruisali veliki broj gradskih ulica. Značajna su ulaganja i u vodovodnu mrežu, odnosno u vodovod, pa smo tako u 2023. godini radili na vodosistemu Zmajevac-Nikojevići. Iste godine započeli smo radove i u mesnoj zajednici Lubanje, koje se nastavljaju i u toku 2026. godine, i u taj vodovodni sistem uloženo je do sada negde oko 22 miliona dinara. U ovoj godini izgrađen je i rezervoar Potpeć, a i završena je izgradnja vodovodne mreže ka vili Mihajla Milovanovića“, izvestila je gradonačelnica Užica.

Podsetila je da su rekonstruisane škole u Gostinici, Krvavcima i Zlakusi, te da su vrtići otvoreni u Kremnima i Karanu.

„Zamenjena je stolarija u školi u Karanu. Trenutno se izvode radove na krovu, a predvićeno je da konačno rešimo plafon u fiskulturnoj sali škole u Karanu“, dodala je Raković Radivojević.

Prema njenim navodima, započete su aktivnosti na otvaranju vrtića u Zlakusi.

„Većina građevinskih radova za budući vrtić u Zlakusi je završena. Zahvaljujući zakonu Svoj na svome, rešiće se pravno-imovinski odnosi, i u toku 2026. godine izgradićemo, dovršiti sve radove na vrtiću u Zlakusi“, napomenula je.

Gradonačelnica Užica predočila je da je u budžetu grada za 2026. godinu predviđena rekonstrukcija prostora radi uređenja buduće zdravstvene ambulante na Beloj Zemlji.

„Na Beloj Zemlji su nastavljeni radovi na izgradnje fekalne kanalizacije. Uskoro će biti pokrenut sistem za prečišćavanje, tako da ćemo imati mogućnost da na taj sistem priključimo i novih 80 domaćinstava“, napomenula je Raković Radivojević, dodavši da su u Sevojnu rešeni problemi sa vodosnabdevanjem.

Gradonačelnica Užica se osvrnula na ulaganja u oblasti poljoprivrede.

„Da mogu da budu veća – da, ali kada je reč o seoskim mesnim zajednicama, u ovoj godini utrošeno je preko 50 miliona dinara za subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Po prvi put ove godine smo pružili podršku poljoprivrednim proizvođačima za nabavku traktora. Nastavili smo sa programom unapređenja plasteničke proizvodnje, te je ove godine 34 poljoprivrednika dobilo plastenike. U toku je još jedan važan projekt kojeg radimo sa Regionalnom razvojnom agencijom i sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, gde po povoljnim uslovima poljoprivrednici mogu nabaviti neophodnu opremu i unaprediti poljoprivredna gazdinstva“, ukazala je Jelena Raković Radivojević, istakavši da i gradska vlast želi da mesne zajednice ne budu zapostavljene.

„Svakako da sve te probleme ne možemo rešiti u toku jedne godine, u toku jedne građevinske sezone, ali nastavljamo dalje da radimo u skladu i sa potrebama naših sugrađana, sa prioritetima, a i sa budžetskim sredstvima“, poručila je gradonačelnica Užica.

Rasprava na ovu temu dostupna je na Jujtub kanalu Skupštine grada Užica.