Da li Srbija dobija zeleno svetlo za otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom, znaćemo ove nedelje. Četiri godine proces evrointegracija je u zastoju. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021, a dva meseca kasnije izbio je rat u Ukrajini.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije piše – Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3. Sastanci zvaničnika iz Srbije i Brisela poslednjih nedelja nagoveštavali su da bi Srbija konačno mogla da napravo taj iskorak. Poslednjih dana manje optimistične poruke. Ukoliko dođe do novog odlaganja, čita se, Brisel ostaje na svojim pozicijama.
“Da bez obzira na tehničku ispunjenost mora i neki drugi kriterijumi da se ispune kako bi Srbija dobila otvorena vrata. Mislim da je postojala procena da će rat u Ukrajini trajati mnogo kraće, da će sankcije Rusiji imati kraći vremenski period. Ja se bojim da to i dalje nije na dnevnom redu”, rekla je Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Do konsenzusa – među državama članicama treba da dođu, kažu poznavaoci, tri grupe zemalja sa tri različita stava oko otvaranja klastera 3.
“Jedna grupa zemalja i dalje insistira na tome da nije pokazano dovoljno spremnosti, dovoljno vidljivih reformskih koraka u oblasti vladavine prava i tih ostalih fundamentalnih principa. Imamo drugu grupu zemalja koja je i dalje vrlo glasna u tome da Srbija nije još uvek i pored tih pojedinačnih aktivnosti tokom prethodnog perioda pokazala jasan zaokret od Rusije. I dalje se pojavljuju uslovi koji se vezuju za dijalog između Beograda i Prištine, odnosno ono što Srbija treba da uradi u tom smislu. Vrlo je jasno šta su zahtevi tih država koje i dalje ne pružaju podršku Srbiji”, navela je Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.
“EU neće odustati od insistiranja na pojedinim temama kada je u pitanju napredak Srbije ka EU. Još jednom ponavljam da klaster 3 kao takav nije suštinski bitan, koliko je bitan simbolički da bi Srbija probila tu barijeru i nastavila dalje”, objasnila je Joksimovićeva.
A mnogo važnije je što se sada napredak i tok evropskih integracija vodi u odnosu na reformsku agendu i vezuje za plan rasta.
“Tu postoje takođe obaveze koje je Srbija preuzela, neke od tih obaveza su ispunjene, neke nisu, na nekima se radi i to je ono što jeste živ deo procesa koji će se svakako nastaviti u određenom periodu, u narednom periodu, posebno zbog toga što je ostvarivanje tih reformskih koraka, najdirektnije povezano i sa povlačenjem novih finansijskih tranši”, istakla je Bojana Selaković.
Ministri evropskih poslova Unije raspravljaće danas u Briselu o zaključcima o politici proširenja kojima se, pored ostalog, Srbija podseća da će tempo približavanja zavisiti od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
