Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i kao (jesenji) Krstovdan, crkveni je i narodni praznik koji se obeležava 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru).
Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4. veka – pronalaženje krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos.
Krstovdan se slavi u znak sećanja na povratak vere u pravog Boga, pobedu hrišćanstva nad paganstvom, ali i kao simbol spasenja kroz Hristovu žrtvu, navodi Srpska pravoslavna crkva. Praznik ima posebno mesto jer podseća vernike na važnost duhovnog preobražaja, krštenja, i postojanosti u veri.
Narodna verovanja: Na Krstovdan se vidi kakva će zima biti
Prema narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime, piše Danas.
Tiha kiša o Krstovdanu takođe predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Zanimljovo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Krstovdan i 18. januara – zimski Krstovdan.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.
