Povećanje carine SAD za srpsku robu od 35 odsto najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce, ocenio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.
“Stupanje na snagu novih carina je potpisano od strane američkog predsednika Donalda Trampa i objavljeno na sajtu Bele kuće. Nepoznanica ostaje na koje se sve proizvode nova carina odnosi i da li se može dodatno povećati dodavanjem nekih novih stavki”, kazao je Stanić za agenciju Beta i naveo da se mora sačekati da se oglasi Vlada Srbije koja je vodila pregovore sa SAD o postizanju trgovinskog sporazuma i manjim carinama.
On je ocenio da je poražavajuće da se Srbija našla među 10 odsto zemalja na toj “crnoj listi” sa najvećim carinama.
Podsetio je da je u Evropi samo Švajcarska dobila veću carinu od Srbije, pa nove carine koje im je uvela SAD iznose 39 odsto, dodajući da je čak i Kina dobila carinsku stopu od 30 odsto.
Stanić je naveo da će primena novih carinskih stopa krenuti 7. avgusta do kada se očekuje da carini SAD uradi tehničke pripreme.
On je kazao da je razumljivo što su domaći privrednici razočarani, jer kroz pregovore dve države Srbija nije dobila niže carine ili odlaganje njihove primene.
“Nove carine SAD će se loše odraziti na domaću privredu i izvoz, jer je to udar na konkurentnost srpske robe na tamošnjem tržištu, koja zbog većih carina u startu skuplja”, rekao je Stanić i ukazao da oko 700 firmi iz Srbije izvozi robu u SAD.
Podsetio je da je ukupna robna razmena Srbije i SAD 2024. godine iznosila 1,3 milijarde evra od čega je izvoz iz Srbije bio 680 miliona evra, dok je u prvoj polovini ove godine srpski izvoz bio oko 350 miliona evra.
“Najviše se u SAD iz Srbije izvoze automobilski delovi, pre svega gume, potom oružje, u koje spada i sportsko i lovačko, kao i municija, te hrana za kućne ljubimce”, kazao je Stanić.
On smatra da u slučaju da država uvede neke mere podrške izvoznicima, one ne bi mogle da se održe na duži rok i da bi izlaz bio da se pokuša sa novim pregovorima sa zvaničnicima SAD.
Uvođenje većih carina Srbiji, po oceni srpskih zvaničnika, proizašao je iz nesporazum u vezi sa statistikom, jer američka administracija smatra da ima deficit u robnoj razmeni sa Srbijom, dok statističko merenje u Srbiji, koje je usklađeno sa onim u EU, pokazuje suprotno.
U odnosu na 2. april, kada je Tramp prvi put najavio carine, Srbiji je stopa umanjena sa 37 na 35 odsto.
