U više mesta u Srbiji je tokom prošle godine višestruko premašen zakonski dozvoljen broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti za PM10 čestice, a u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana, saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Analiza RERI-ja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2024. godinu o broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti od 35 dana godišnje za PM10 čestice “ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo i na kontinuirano kršenje zakonskih propisa i izostanak efikasne zaštite zdravlja građana”.
Tokom 2024. godine u naselju Popovac, u opštini Paraćin, zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497 odsto. To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje.
U Valjevu su zabeležena 132 dana sa prekoračenim graničnim vrednostima, što je 377 odsto više od dozvoljenog, u Novom Pazaru 128 dana (366 odsto), u Užicu 117 dana (334 odsto) i u Kosjeriću 113 dana (323 odsto).
“Analiza odgovora nadležnih organa koju je sproveo RERI pokazuje da većina planiranih aktivnosti nije realizovana u predviđenim rokovima iz akcionog plana Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koji definiše konkretne mere, odgovorne institucije i rokove za njihovo sprovođenje”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se dan nije usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha, iako planiran za kraj 2024. godine i napominje da taj zakon nije usklađen sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu.
To znači da republika Srbija ostaje bez obavezujućih ciljeva za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine, bez obaveznih mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona, bez javno dostupnog i sveobuhvatnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha, bez garancije prava građana na pravnu zaštitu i kompenzaciju u slučaju ugroženog zdravlja, bez odvraćajućih i srazmernih kazni za zagađivače, kao i bez usklađenosti sa obavezama iz Poglavlja 27 u pristupnim pregovorima s EU koji se odnosi na životnu sredinu.
RERI ističe da u Nišu ne radi sistem za praćenje i dostupnost podataka o zagađenju vazduha.
“Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život”, navodi se u saopštenju i dodaje da se umesto na 10 dosadašnjih, merenja se vrše na samo dve lokacije.
U saopštenju se podseća da Agencija za zaštitu životne sredine nije još objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u republici Srbiji za 2024. godinu, iako je bila u zakonskoj obavezi da to učini najkasnije do 28. februara svake godine.
“U trenutku kada Evropa jasno definiše zagađeni vazduh kao zdravstveni prioritet, republika Srbija nastavlja da diše u pravnom vakuumu, bez instrumenta zaštite i bez političke volje da se stanje promeni”, naveo je RERI.
Institut je istakao da Srbija hitno mora da sprovede zakonodavnu reformu, formira telo koje će nadgledati sprovođenje politika, uvede procenu zdravstvenog rizika u lokalne planove i obezbedi digitalnu transparentnost praćenja zagađenja” jer zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika”.
