Članice Kola srpskih sestara Užice bile su na pokloničkom putovanju na Kosovu prethodnog vikenda u okviru akcije Sabora Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore, organizovane radi uručivanja potrepština i više od 6.900 evra humanitarne pomoći za srpske porodice, narodnu kuhinju i pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji.
Akcija je organizovana u okviru pokloničkog putovanja tokom kog je u selu Donja Brnjica osnovano Kolo – „Ruža Metohije“.
Pokloni i donacije iz više gradova i država
Posredstvom užičkog Kola, Kolo srpskih sestara iz Pariza je doniralo za Kosovo hiljadu evra (podsetimo, i isto toliko za Svetu Petku), dok su za pomoć porodicama na Kosovu Kola iz Srbije uputila 1.670 evra i 20 funti, Kola iz Republike Srpske 1.205 evra i iz Crne Gore 3.085 evra.
Donacije su predate mitropolitu raško-prizrenskom Teodosiju u manastiru Gračanica (500 evra za Narodnu kuhinju na Kosovu i 5.160 evra i 20 funti da on po potrebi podeli ugroženim porodicama i manastirima).
„Kao i uvek, gde bude najpotrebnije u našem narodu, svetinji, mi ćemo ovaj novac tako i proslediti“, kazao je vladika Teodosije na prijemu za sestre u manastiru Gračanica.
Pomoć od 1.100 evra je uručena za petočlanu porodici Vanić u Donjoj Brnjici, za obnovu prozora i vrata na kući.
Novoosnovanom Kolu Sabor KSS je uručio 200 evra pomoći.
Osnоvano Kolo u Donjoj Brnjici
U porti hrama Svete Trojice osnovano je Kolo srpskih sestara „Ruža Metohije“. Iako na Kosovu ne postoji mogućnost formalne registracije (zbog nemanja pravnog statusa), sestre iz „Ruže Metohije“ su primljene u Sabor i delovaće uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve.
„Ideja Sabora je da pravimo mrežu i da crtamo mape dobrih, poštenih i pravih, časnih Srpkinja, pa sa Kolom srpskih sestara u Donjoj Brnjici tu ideju nastavljamo. Težimo da Srpkinje budu ujedinjene i da zajedno radimo na stvaranju časnog, poštenijeg sveta i pravednijeg odnosa prema srpskom narodu“, naglasila je sestra Olivera Marković iz Pećinaca.
Život na Kosovu
Oko devedeset porodica živi u Donjoj Brnjici, u selu sa malom osnovnom školom, vrtićem, bibliotekom i ambulantom pri Domu zdravlja Gračanica.
„Ima omladine još“, naglasio je otac Aleksandar Našpalić posetivši da cela parhija broji 250 srpskih domaćinstava i tri škole.
Živanovići žive u Devet Jugovića, mestu sa dve srpske porodice i oko 300 albanskih.
„Svakim danom je sve teže i teže. Njih (Albanaca sa Kosova prim.aut.) ima sve više, nas sve manje. Omladina nema zaposlenje i traži mesto za bolju budućnost. Nemamo grad, a to je najosnovnije i najpotrebnije. Žene nemaju posla, a završile su škole. Potrebni su nam saradnja, druženje, raznovrsniji društveni život“, predočila je Biljana Živanović, medicinska sestra u ambulanti u Donjoj Brnjici.
Milica Milovanović, baka pet unučića, živi u Gračanici, gde je srpsko stanovništvo većinsko.
„Skupa je hrana, penzije su slabe. Slabo ima posla za mlade. Moja deca bi da idu, mi ne“, pričala nam je.
Susreti sa narodom i manastirima
Putovanje je obuhvatilo posete svetinjama u Prizrenu: crkvi Svetog Đorđa, Svetog Nikole, Bogorodici Ljeviškoj, kao i Bogosloviji i manastiru Sveti Arhangeli. Sestre su prenoćile u Vidanju, sutradan prisustvovale liturgiji u manastiru Gračanica, a potom prošetale i Gazimestanom. Na putovanje ih je vodila turistička agencija koja je registrovana i na Kosovu i u Srbiji.
„Najmanje jednom godišnje Kolo srpskih sestara putuje na Kosovo kako bi pružilo materijalnu pomoć i moralnu podršku i poručilo srpskom stanovništvu da smo sa njima. Njima znači i kad se nešto malo učini, a posebno im, kažu, znači naše prisustvo. Putovale smo sa željom da Kosovo bude u miru, da srpski narod živi u miru i da svetinje, pravoslavni spomenici retki u svetu, budu sačuvani. Ko vidi pravo bogatstvo Kosova i Metohije, nosi ga u srcu ceo život“, naglasila je Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užice.
U okolini Niša danas živi sestra koja je napustila svoj dom na Kosovu 1998. godine.
Lični utisci: Tuga, nada i apeli
Pokloničko putovanje je emotivno pogodilo putnice, navele su za Radio Lunu.
„Najjači utisak mi je ostavila poseta selu Donja Brnjica i neposredni kontakt sa ljudima koji žive u malim sredinama, jer su nekako ostavljeni na milost i nemilost Albancima sa Kosova. Mislim da Kosovo treba obići upravo u tim malim mestima. Tokom putovanja nisam osećala strah, već samo tugu, veliku tugu“, rekla je jedna sestra.
„Na Kosovu nisam osećala strah, samo se nisam osećala kao u svojoj zemlji. Osećala sam da sam na tuđoj zemlji, za koju osećam da je moja, ali zapravo vidiš da nisi tu poželjan. I to je jako teško, pogotovo što je moja baka izbeglica sa Kosova, i što znam te priče, kako su i zbog čega otišli odatle. I onda mi je teško kad vidim sve što je ona meni opisivala – te visoke metalne kapije, da se ne bi videlo dvorište, kuća, prozor. Meni je ovo prvi put na Kosovu, zato sam i očarana, i jako tužna, i potresena, ali sam zadovoljna što sam došla i došla bih opet“, navela je mlada sestra.
„Meni Kosovo uvek ostavi emotivno jake utiske, ali ovo osnivanje kola na prostoru Kosova i Metohije, gde smo ostavili našu dušu, to mi je stvarno najveći utisak, uz prenoćište u srcu Metohije, gde su naši povratnici napravili predivan smeštaj za nas turiste, i stvarno bih apelovala na sve turističke grupe da takvim ljudima pomognemo, da ih obilazimo što češće“, dodala je sestra Mira, sekretar Kola iz Niša i Sabora KSS Srbije, regiona i dijaspore.
Podsetimo, Sabor Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore od 2018. godine do danas je održan u Kragujevcu, Nišu, Podgorici, Užicu, Doboju i godišnjim saborima su presedavale predsednice tamošnjih lokalnih odbora Kola.
Sabor će početkom oktobra u Požarevcu rezimirati utiske sa pokloničkog putovanja.
