U Srbiji oko 3,9 miliona stanovnika (60% ukupne populacije) živi u naseljima sa prekomerno zagađenim vazduhom. Krajnje je vreme za usvajanje i primenu propisa koji će obezbediti dostizanja nivoa kvaliteta vazduha koji nije štetan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U trenutku kada je Evropska unija promovisala cilj nulte stope zagađenja i netoksičnog okruženja do 2050, u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine je izradilo zakon koji bi trebalo da obezbedi usklađivanje sa EU direktivom o kvalitetu vazduha iz 2008. godine. Koliko će onda godina Srbiji biti potrebno da se uskladi sa novom EU direktivom iz 2024?
Iako u određenoj meri unapređen nakon javne rasprave, uz prihvatanje dela primedbi, predviđenim izmenama i dalje nisu rešeni ključni problemi nadzora i sankcija za nepoštovanje zakona.
Uprkos izuzetnog interesovanja javnosti za temu zagađenja vazduha, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je na javne konsultacije stavilo tek deo Nacrta zakona, dok su ključne zakonske odredbe o nadzoru nad njegovom primenom predstavljene tek u kasnijoj fazi procesa, uz obrazloženje da „nisu neophodne u toj fazi konsultacija”. Istovremeno, iz zakona je uklonjena definicija „zainteresovane javnosti“, čime je građanima i udruženjima uskraćeno pravo da pokreću postupke kada institucije ne deluju u skladu sa zakonom.
Predlog zakona koji je Vlada uputila u Narodnu skupštinu razlikuje se od nacrta koji je predstavljen na javnoj raspravi, između ostalog, po tome što oslobađa preduzeća koja se bave poslovima i aktivnostima za potrebe odbrane zemlje od obaveza preduzimanja mera zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. Izostavljajući definicije tih poslova i aktivnosti, odredbe otvaraju prostor za zloupotrebe i nisu usklađene sa evropskom regulativom.
Dalje, Zakon ne uvodi obavezu nadzora i sankcija za neprimenjivanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz velikih postrojenja, iako podaci pokazuju da EPS-ove termoelektrane godinama emituju višestruko veće emisije zagađujućih materija od dozovljenih, bez ikakvih posledica. Delimična unapređenja, poput uvođenja obaveze izveštavanja o realizaciji mera i dalje ne garantuju sprovođenje Programa zaštite vazduha i lokalnih planova kvaliteta vazduha jer ne postoje sankcije za njihovo nepoštovanje. Predložene novčane kazne pretežno su ostale simbolične, a predlog da se kazne povećaju je odbijen.
– “Iako je Ministarstvo delimično prihvatilo sugestije u vezi sa kaznenom politikom, posebno je problematično odbijanje većine naših predloga za propisivanje novih sankcija, sa obazloženjem da se podrazumeva „da se obaveza mora izvršiti u skladu sa zakonom“. Tvrdnja da se izvršenje zakonskih obaveza „podrazumeva“ bez odgovarajućih sankcija isključuje osnovni princip pravne države – da zakon mora biti praćen efikasnim mehanizmima kontrole i odgovornosti”, objašnjava LJubica Vukčević, advokatica u organizaciji RERI.
Bez konkretnih posledica, ključne zakonske odredbe mogu ostati bez realnih efekata poput mtvog slova na papiru, kako potvrđuje dosadašnja praksa.
Više informacija o Predlogu Zakona o zaštiti vazduha i ključnim nedostacima pročitajte ovde.
